ŠTA RODITELJI ZAISTA, ČLANARINOM PLAĆAJU?

Izabrah ovu temu u želji da se obratim svojim kolegama, koji se susreću sa istim problemima, izabrah je i zbog želje da roditelje podsetim da je posao trenera, posao kao i svaki drugi, da je Klub firma kao i svaka druga, sa svojim prihodima i rashodima, i da je funkcionisanje našeg odbojkaškog kluba a i naše škole odbojke iznad nas samih i svakog pojedinca.

Od kako sam počela da se bavim ovim poslom, pitanje članarine mi je uvek predstavljalo „tešku“ temu. Uvek sam stidljivo izgovarala njenu cifru, uvek sam sa osećajem stida i srama podsećala roditelje na dugovanja koja imaju prema Klubu. Bila mi je podjednako „teška“ i dok sam radila u tuđem Klubu i bila „samo“ trener, i kada sam počela da stvaram moju priču i otvaranjem škole odbojke počela da gradim Klub kakav želim.

A kako i da ne bude „teška“ tema? Rođeni u zemlji Srbiji, izabrali da nastavimo u njoj da živimo, naviknuti da više nemamo nego imamo, naviknuti na sreću kada sastavimo od prvog do prvog bez ijednog duga i sa svim plaćenim računima, bez razmišljanja o ispunjavanju nekog ličnog zadovoljstva, putovanju, odlasku na izlet.... A kako i ne bismo bili srećni kada smo odrasli na krilatici „ćuti ima i gore“ ili „ćuti barem ne dugujemo nikome ništa“.

Međutim kako je vreme prolazilo i mi sazrevali, rasli i širili se, „teška“ tema zvana članarina postajala je sve „lakša“. Prvo otrežnjenje smo doživeli onda kada su računi krenuli da pristižu a mi uslugu odnosno naše znanje, naše iskustvo, našu pažnju i našu ljubav pružili našim članovima, a broj naplaćenih članarina manji od očekivanog. I tako zastadosmo i zapitasmo se,  jesmo li pružili uslugu? jesmo li održali sve treninge po rasporedu? jesmo li pružili zvanična takmičenja kroz zvanične lige Odbojkaškog Saveza Beograda? jesmo li pružili svoj maksimum? Kada sebi date pozitivne odgovore na sva ova pitanja, bude vam lakše da naplatite svoj rad. Shvatite da je vaša usluga ustvari proizvod, kao što je i majonez u Maxiju koji prvo platite, pa konzumirate, pa ga posle više ne kupujete ukoliko vam se nije svideo ili pak nastavite sa njegovom konzumacijom.

I tako mi počesmo malo bolje da naplaćujemo svoj rad. Broj naplaćenih članarina dostigao već neki pristojniji broj. Računi plaćeni, oprema i rekviziti obnovljeni, malo po malo, a mi srećni i „ćutimo jer nikome ništa ne dugujemo“.

Ali porasli i mi, dobili i mi decu, a sa njima došlo i BUM u našim glavama odnosno saznanje da i naša deca imaju svoje potrebe! Tek onda krenete ozbiljno da se pitate i da se „kočite“, da li roditelji dece koju treniramo dobijaju platu za svoj rad? da li ti isti roditelji rade svoje poslove samo zato što ih vole? da li je ljubav prema poslu jedino što ih ponedeljkom pokreće i motiviše za odlazak u kancelariju ili ipak veliku ulogu igra i plata koju zarade?  Kada i na ova pitanja odgovorite pozitivno i shvatite da je vaš posao, posao trenera jednako bitan kao i posao koji neko obavlja u kancelariji od devet do pet, da i vaše vreme košta, da i vaša deca i vi imate potrebe kao i svi drugi, da ste mesec dana proveli trudeći se da date svoj maksimum kako na samom treningu tako i u poslovima koje obavljate kako bi Klub funskcionisao a koji su za „nevidljivi“ za sve osim vas, dobijate veliki i već podnošljiviji procent naplaćenih članarina.

Sva pitanja koja sam navela, život u Srbiji, praćenje materijalne situaciju u kojoj se svi nalazimo, navelo nas je da formiramo cenovnik koji omogućava da svako dete koje želi može da trenira u našem odbojkaškom klubu a da pri tome roditelj to može da mu priušti bez nekih odricanja epskih razmera. Napravili smo cenovnik u školi odbojke koji nagrađuje preporuku i želju da se zajedno širimo i razvijamo. Cenovnik koji je slobodno ću reći (iako se ni jedan marketinški stručnjak neće složiti sa ovim isticanjem) među najpovljnijim u gradu, s obzirom na ono što se za njega dobija.

Cenovnik napravljen u skladu sa vremenom u kome živimo, ne odstupanje od principa kada je naplata u pitanju, dovelo je do velikog, skoro 100% broja naplaćenih članarina, dovelo je do širenja naše škole odbojke, rasta našeg odbojkaškog kluba, povećanog broja zadovoljnih trenera, kvalitetnije opreme i rekvizita, zakupa većeg broja termina u raprezentativnim salama i halama.  Tako da, dragi naši roditelji, koji sarađujete sa nama, i redovnim izmirivanjem vaših obaveza oko plaćanja članarine, omogućavate sve gore navedeno

HVALA!!!

Pisanjem ovog teksta namerno nisam JA htela da ističem šta dete dobija bavljenjem sportom i treniranjem u našem odbojkaškom klubu ili u bilo kom drugom klubu. Nisam to želela da radim jer sam na Facebooku naišla na jedan odličan post (od za mene nepoznatog autora) koji je kroz razgovor roditelja objasnio zbog čega se plaća članarina i šta njome „kupujemo“ i šta dobijamo. Neko je već bio pametan i na pitanje zbog čega detetu plaćamo članarinu? sve nas ostavio bez želje da na tu temu bilo šta dodajemo! U nastavku pročitajte dijalog i sve će vam se samo kasti.

Note for my self and my colegues coaches

Daj svoj maksimum!!! Ceni sebe i svoj rad!!! Naplati svoj rad!!!

Predsednik i trener Odbojkaškog Kluba "Novi Beograd".

Diplomirani menadžer u sportu i diplomirani strukovni trener u sportu odbojka. 

Majka dve devojčice.

Najnovije: