PUT USPEHA

U životu postoje trenuci kada se osećamo kao da smo na vrhu sveta. Jedan takav trenutak sam doživela i danas kada sam u punoj  sali podigla pehar.  Uzela sam ga u ruke i ljuljala kao malu bebu a moje saigračice su radosno pravile talase i bodrile me da ga podignem i da zajedno stavimo krunu na ovogodišnju sezonu.

Kada su nam treneri rekli da ćemo igrati ligu u svom godištu radovala sam se jer ću u timu pored sebe imati svoje najbolje drugarice. Znala sam da ce biti teško da se izborimo sa protivnicima ali sam verovala u snagu svoje ekipe i drugarstvo koje vlada među nama. 

Počela je prva utakmica protiv Imleka. Bila sam u prvoj postavi  i osećala sam se jako dobro tokom cele utakmice. Prvi set smo pobedile, ali smo se u drugom malo opustile i izgubile ga na razliku 28:26. Loše smo krenule i treći set gubile smo 9:2 kada je trener tražio tajm aut. Gledale smo  ga u neverici a on je samo rekao ako želite da postanete šampioni izađite na teren I pokažite mi ko ste.  Poslušale smo ga i pobedile 15:9.  

Posle su se pobede ređale kao na traci Blok Aut (2:1), Zvezda (2:0) pa Sterija (2:1) padali su pred nama.

Međutim, nije sve išlo glatko došao je i prvi poraz. Izgubili smo na razliku od Planet Voleja a zatim i od Partizana . Kada bi izgubili, bila bih jako tužna i plakala, ali uspeli smo da osvojimo bronzanu medalju. 

To je bio veliki uspeh za naš tim i trebali bi smo biti ponosni na to što smo postigli. Ovo iskustvo me je naučilo da se nikada ne predajem i da se trudim da postignem svoje ciljeve, bez obzira na prepreke koje se mogu pojaviti na putu do uspeha. 

Znam da ćemo imati još mnogo pobeda i poraza I uvek ću se truditi da dam svoj maksimum i da pomognem svom timu da postigne uspeh. Naravno mnogo je lakše kad imaš divne drugarice pored sebe da sa njima deliš i radost i tugu…